Evropska unija dogovorila je ukidanje ekonomskih sankcija Siriji, u pokušaju da pomogne ratom razorenu zemlju da se oporavi nakon pada režima Bašara al-Asada.
Nakon odluke ministara spoljnih poslova EU, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas napisala je na Iksu:
"Želimo da pomognemo sirijskom narodu da izgradi novu, inkluzivnu i mirnu Siriju".
Ovaj potez dolazi samo nedelju dana nakon što je Donald Tramp objavio da SAD ukidaju sve sankcije Siriji, posle sastanka sa sirijskim predsednikom Ahmedom al-Šarom, kojem je poručio da ima "ogromnu priliku". Al-Šara je bivši islamista.
Govoreći pre nego što je odluka formalno usvojena, Kalas je izjavila da su razgovori o ukidanju sankcija bili "veoma intenzivni".
"Postoje zabrinutosti da li sirijska vlast ide u pravom smeru. Ali mislim da nemamo izbora. Ili im damo šansu da stabilizuju zemlju ili ne činimo ništa", rekla je Kalas, upozorivši da bi neuspeh mogao gurnuti Siriju u situaciju sličnu onoj u Avganistanu.
Nakon povratka talibana na vlast u avgustu 2021, avganistanska ekonomija se urušila jer su sredstva centralne banke ostala zamrznuta, što je građane ostavilo suočene sa enormnim cenama osnovnih namirnica poput brašna, pirinča i ulja.
Odluka EU doneta je istovremeno dok je američki državni sekretar Marko Rubio upozorio da je Sirija na ivici novog građanskog rata "epohalnih razmera" i pozvao na podršku prelaznom rukovodstvu.
"Naša procena je da je prelazna vlast, suočena sa ogromnim izazovima, možda udaljena svega nekoliko nedelja – ne meseci – od potencijalnog kolapsa i građanskog rata punog razmera, što bi u suštini značilo raspad zemlje", rekao je Rubio pred američkim Senatom.
EU je odbacila tvrdnje da je njena odluka odgovor na promenu američke politike.
Ove mere nisu dovoljne
Samo nekoliko nedelja nakon što su Šaraove snage zbacile Asadov režim, EU je u februaru suspendovala sankcije koje su se odnosile na energetiku i transport, kao i ublažila ograničenja za četiri banke i jednu aviokompaniju, u pokušaju da pokrene finansijski tok i oživi ekonomiju.
Ipak, pojedine članice su tvrdile da te mere nisu dovoljne da bi se stabilizovala sirijska privreda. Zvaničnici EU izrazili su zabrinutost zbog porasta nasilja, uključujući smrtonosne sukobe između sirijskih bezbednosnih snaga i boraca lojalnih bivšem režimu.
Prema navodima nezavisne posmatračke grupe, u martu je tokom dvodnevnih sukoba poginulo više od 1.000 ljudi, među kojima 754 civila.
Prošlog meseca, najmanje 16 osoba izgubilo je život u napadu nepoznatih napadača na bezbednosni punkt, kao i u napadu na predgrađe Damaska naseljeno većinski pripadnicima druza. Odnosi između sirijskih vlasti i druzke zajednice – arapske verske manjine od oko 500.000 ljudi – već su napeti zbog pregovora o budućem uređenju Sirije.
EU je pozvala sirijsku vladu da obezbedi "mirnu i inkluzivnu tranziciju".
Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful izjavio je u pisanom saopštenju: "Evropska unija želi novi početak sa Sirijom… ali isto tako očekujemo inkluzivnu politiku unutar zemlje, koja će obuhvatiti sve društvene i verske grupe".
(EUpravo zato)
